ЧЕСТО ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА

Шта су јавне политике?


Јавне политике су правац деловања Владе (или њених министарстава) у циљу постизања економских и друштвених циљева за које Влада верује да су у најбољем интересу друштва. Неки од примера области јавних политика су образовање, здравље, незапосленост, одбрана итд. Јавне политике обично успостављају правце деловања, регулаторне мере, законе и приоритете за финансирање који се односе на конкретне области и/или проблеме, као и одговорности за спровођење и параметре којима ће се мерити постигнути успех и ефекти јавних политика.

Документи јавних политика су Фискална стратегија,  стратегије развоја, декларације, резолуције и закључци Владе, као и програми, планови и концепт документи који у себи садрже принципе реформе у конкретној области коју Влада намерава да спроведе. Акциони план за спровођење програма Владе, годишњи план рада Владе и Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) представљају нека од најбитнијих планских докумената у Републици Србији.

Инструменти за спровођење јавних политика су прописи (законска и подзаконска општа акта) и друга управна и вануправна акта којима се спроводе мере и активности усвојених јавних политика (програми, пројекти и др.).

 

Ко учествује у креирању јавних политика?


У креирању јавних политика могу учествовати: извршна власт (Влада), законодавна власт (Народна скупштина), судска власт (судови) и локална власт (органи јединица локалне самоуправе). Такође, у креирању јавних политика могу учествовати или чак иницијативе за доношење одређених јавних политика давати грађани, невладине организације, посебне интересне групе, медији, пословне групације и стручњаци.

 

На који начин се може приступити креирању јавних политика?

 

Креирању јавних политика може се приступити на два начина:

  • одоздо на горе (bottom-up approach) при чему органи државне управе иницирају и развијају јавне политике, и
  • одозго на доле (top-down approach) када виши нивои власти одлучују да ће конкретне јавне политике бити инициране и креиране, обично у складу са већ успостављеним стратешким приоритетима.

 

На који начин је могуће поделити документа јавних политика?


Јавне политике се могу делити према вертикалном и хоризонталном принципу. Вертикално гледано, постоји регионални ниво (нпр. Стратегија Европа 2020), централни/републички ниво (нпр. Стратегија реформе јавне управе), ниво покрајинске аутономије (нпр. Маркетинг стратегија туризма Војводине) и ниво локалне самоуправе (нпр. Стратегија културног развоја града Ниша)

Хоризонтално гледано, јавне политике могу бити секторске (нпр. Национална стратегија реформе правосуђа 2013-2018.) и међусекторске (нпр. Стратегија превенције и заштите од дискриминације).


Шта подразумева процес развоја јавних политика?

 

Развој јавне политике може се представити у неколико корака:

 

  • Утврђивање проблема – било који од наведених актера може да утврђује проблем и предлаже Влади да га размотри. Приоритети Владе имају важну улогу приликом идентификације проблема, па је на Влади да одлучи да ли би у конкретној области требало развити јавну политику.
  • Дефинисање циљева које треба постићи – важно је већ у самом почетку разумети шта јавном политиком треба да се постигне. Пожељно је то изразити квантитативно и дефинисати показатеље уз помоћ којих ће се мерити степен остварења зацртаних циљева.
  • Идентификовање опција, односно доступних могућности за решавање уочених проблема – може постојати више начина за постизање истих циљева те је важно да се идентификују и истраже све опције путем анализе ефеката свих изводљивих опција. Анализа укључује процену ефикасности сваке од опција у решавању проблема, других могућих ефеката, ресурса који ће бити потребни (финансијских и других), као и ефеката законских измена ако су неопходне за спровођење конкретне јавне политике. Приликом одлучивања о разматраним опцијама сви поменути елементи треба да буду уравнотежени и узети у обзир.
  • Консултације са актерима у процесу развоја јавне политике – приликом идентификације проблема, дефинисања циљева јавне политике и анализе ефеката разматраних опција важно је спровести консултације са свим релевантним актерима (како унутар тако и ван Владе) и узети у обзир њихове ставове и аргументе. Са којим актерима ће се обавити консултације зависи од области у којој се развијају јавне политике која се разматра као и од опције чији се ефекти анализирају.
  • Доношење јавних политика – Влада је одговорна за доношење одлуке о томе која ће јавне политике бити усвојене, при чему је дужна да користи расположиве информације и анализе како би донела уравнотежену одлуку а узимајући у обзир своје приоритете. Истовремено, Влада треба да издвоји неопходна финансијска средства и друге ресурсе потребне за спровођење јавне политике, као и да дефинише одговорности за реализацију исте у оквиру Владе.
  • Спровођење и праћење спровођења – важно је утврдити план спровођења и временски оквир за спровођење који ће омогућити праћење напретка у процесу примене конкретне јавне политике. Нацрт плана спровођења почиње да се припрема у фази развоја политике а у фази спровођења треба да се доврши. Након тога Влада континуирано прати спровођење како би се обезбедило поштовање рокова, поштовање буџетских ограничења и решавали проблеми који настану.
  • Анализа ефеката јавних политика – током и након спровођења јавне политике важно је анализирати и проценити њене ефекте како би се оценила делотворност, извршила прилагођавања ако је потребно и идентификовале смернице за увођење будућих јавних политика.

 

Сви релевантни актери у процесу развоја политика такође имају могућност да одиграју важну улогу у праћењу имплементације и оцени ефеката јавне политике.

 

Улога Републичког секретаријата за јавне политике

Републички секретаријат за јавне политике има кључну улогу у процесу развоја и спровођења јавних политика. Одговорност Републичког секретаријата за јавне политике је да, у име Владе, успостави процесе планирања, развоја и координације јавних политика, као и да обезбеди њихову ефикасну примену.